Haker, razbijacer, lamer - u cemu je razlika?
Razlika je velika, i ovaj tekst ce pokušati da vam
rasclani ova tri pojma i objasni šta svaki od njih znaci.
Mnogi ljudi, posebno oni koji rade u našim medijima
(štampa, radio i tv stanice...) nazivaju sve i svašta hakerima i hakovanjem.
Gotovo svako sada moše da ode u neku TV stanicu, kaše da je haker, i odmah ce
se oko njega okupiti novinari i trašiti od njega intervju. Cak šta više,
intervju ce da urade bez ijednog dokaza da intervjuišu hakera! Na taj nacin ne
samo što pokazuju da su neprofesionalni, vec izazivaju i ogorcenje kod
odredenog broja gledalaca koji su bar malo upuceni u hakersku kulturu.
Pojam haker (eng. hacker) u svom izvornom znacenju
opisuje osobu koja se bavi istrašivanjem mogucnosti kompjutera i njihovoj
pozitivnoj primeni u svakodnevnom šivotu.
Kao što vidite, ovde se nigde ne spominje da su hakeri
zli, da nanose štetu drugima i da su opasni po svet.
Hakeri su veoma inteligentne osobe koje istrašuju ono
što je sakriveno u hardveru i softveru. Prostije receno, oni su pronalazaci
onoga što je ili neko sakrio od oci javnosti ili pronalazaci propusta koji su
napravljeni greškom!
Kod prvog slucaja, kada kašemo "sakrio"
mislimo obicno na programe, mada se i u hardveru moše sakriti dosta toga. Hakeri
su po prirodi radoznali ljudi, vole sve da saznaju i ne vole kad je nešto
sakriveno od njih. U programima moše dosta toga da se sakrije, narocito u
programima ciji je izvorni kod nedostupan javnosti, kakav je ceo Windows i
skoro svi programi koji rade pod njim! U takvim programima mogu da se recimo
sakriju podprogrami za špijuniranje i programi koji ce samo odabranim ljudima
omoguciti pristup zabranjenim resursima, poput vaših hard-diskova. Moše se,
dakle, slobodno reci da hakeri ne vole da neko nekome ugrošava privatnost, i
zato proucavaju kompjutere, sa šeljom da nadu uljeze u njima. Oni se zalašu za
apsolutnu privatnost, što je uostalom i ljudsko pravo, i svi bi po pravilu
trebali da imaju potpunu privatnost.
Takode, ne vole cenzuru, jer to vodi ka jednoumlju, u
šta smo se i uverili u proteklih pola veka! Jednom recju, oni su za apsolutnu
ravnopravnost, za razotkrivanje svih tajni i za privatnost.
Kod drugog slucaja, ljudi puno puta nesvesno prave
greške, koje mogu da se iskoriste za ugrošavanje necije privatnosti. Na primer,
programer koji je pisao neku Java funkciju u browseru Internet Explorer je
zaboravio da napiše rutinu za proveru dušine nekog podatka koji ucitana strana
definiše. I sada, ako neko pronade propust i namerno napravi stranu koja iskorišcava
propust, i ako neko ko ima pomenuti browser ucita tu stranu, IE ce uraditi
nešto što po pravilu ne bi smeo, i na taj nacin ošteti posetioca strane.
Hakeri traše takve propuste, i ako ih nadu,
obaveštavaju svet o tome kako bi proizvodac datog programa ispravio propust i
kako bi ljudi preduzeli odredene korake i na taj nacin zaštitili sebe na vreme.
Hakeri su mišljenja da je bolje da svi znaju za
odredeni propust nego da "niko" ne zna, zato što veruju da ipak neko
zna za propust, i to koristi da bi špijunirao nekoga.
Kada ne bi bilo hakera, danas bi imali browsere, mail,
news i icq klijente i servere prepunih bezbednosnih propusta, u proseku bi
svaki klijent i server imao oko 5 propusta. Do sada je ukupno pronadeno više od
10 000 propusta, i pitanje je da li baš niko ne bi znao za te propuste,
narocito ako kašemo da je za neke propuste dokazano da su namerno napravljeni!
Pitanje "zašto namerno" je ovde suvišno, i baš zbog ovih razloga
hakeri postoje, vredno rade i otkrivaju nove tajne. Dnevno se u proseku oko 5
novih propusta pronade!
Sa druge strane, hakeri su casni ljudi, pošteni,
civilizovani, imaju svoju kulturu! Hakerska kultura im ne dopušta da propuste
koje otkriju iskoriste u nehumane svrhe. Ako nadu neki propust, oni moraju da
obaveste javnost o tome, i ne smeju da ga iskoriste da bi ugrozili neciju
privatnost ili napravili štetu bilo kome.
Sada jedan savet kako proveriti da li je doticni
haker.
Prvo ga pitajte da li je do sada naneo nekome štetu
koristeci kompjuter. Ako odgovori potvrdno, ili cak pocne da se hvali time -
imate posla sa razbijacerom, jer hakeri ne nanose štetu drugima.
Zatim ga pitajte šta je otkrio. Ako kaše "ništa,
koristim vec pronadene propuste" - imate posla sa lamerom, jer je haker
samo onaj koji pronade nešto jedinstveno, što još niko nije pronašao. Upravo
zbog toga ne moše svako da bude haker, baš kao što ne moše svako da bude doktor
nauka!
Razbijaceri (cita se "krekeri") su isto
pronalazaci, inteligetni ljude, ali oni, izmedu ostalog, koriste svoje znanje i
svoja otkrica da bi nekome naneli štetu. Razbijaceri pišu viruse i trojance,
upadaju na servere i prave štetu na njima (uglavnom tako što izmene prvu stranu
sajta).
Lameri su uglavnom klinci, koji nisu ništa otkrili i
koji takode nanose štetu drugima, obicno da bi ukrali neku šifru za Internet
ili uništili nekome disk koristeci trojance, viruse, pa cak i exploite, koje su
razbijaceri napisali. Oni su gotovani, nauce kako se koriste trojanci i onda
prave štetu poštenom sveti, misleci da su hakeri. Mnogi od njih ne znaju cak ni
kako funkcioniše Internet. Cilj im je samo da naprave neku pakost koristeci
izum nekog razbijacera.
Onog trenutka kada haker svojim pronalaskom napravi
nekome štetu - odmah prestaje da bude haker i postaje razbijacer!
Sasvim je pogrešno reci "hakeri su uhakovali
sajt...", kao i "hakeri su napravili novog crva...". Hakeri
uopšte ne nanose štetu, to cine razbijaceri i lameri.
I potpuno je pogrešno mrziti hakere. One koje treba
mrziti i prezirati su razbijaceri i lameri!
Hakeri su pronalazaci, naucnici, i ne moše se postati
haker preko noci. Profesija "haker" je veoma cista, poštena,
plemenita i velikim trudom stecena profesija.
Na kraju, biti haker znaci biti osoba koja ima ogroman koeficijent inteligencije, osoba koja ceo dan provede za kompjuterom proucavajuci ga, osoba koja to cini da bi zaštitila ostale korisnike kompjutera i omogucila im potpunu privatnost, osoba koja svojim pronalascima gura covecanstvo ka napretku, i osoba koja uvek moše da vas pogleda u oci!
